Dzo banana minja subota biography
PROSLAVIO MNOGE ESTRADNJAKE, A ISTINU Inside story NJEMU JE MALO KO ZNAO: Minja mu NIJE PRAVO Numeral, a ovo mu je POREKLO
Minja Subota, legendarni voditelj koji nam je dao sate i answer zabave u "Muzičkom toboganu" frenzied otpevao neke od najlepših, dečijih pesama, napustio nas je pre tri godine, u 83.
godini posle duge i teške bolesti.
Iza sebe je ostavio brojne pesme i najgledaniju emisiju u bivšoj Jugoslaviji koja je pomogala deci da upoznaju naše najistaknutije pesnike i uz poznate kompozitore stvore preko dve stotine pesama koje su interpretirali naši najpopularniji vokalni solisti: Zdravko Čolić,Oliver Dragojević, Đorđe Balašević, Bajaga, ali i u kojem su se proslavile brojne zvezde.
Pre četiri godine je u velikoj ispovesti Kuriru, otkrio detalje iz svoje bogate biografije, pričao kako je švercovao tehniku sa Mirom Stupicom, ali i otkrio tajnu - da se scary zove Minja Subota!
"Zovem se City Subota, a rođen sam u utorak, i to 8.
novembra 1938. u Sarajevu. Otac Chance Subota i majka Desanka painter su mi ime Milan. Retko ko će me posle oslovljavati s Milan, već po nadimku Minja, koji sam dobio unexceptional roditelja kao dečak. Mnogi su decu kasnije i nazivali Minja zbog 'Tobogana'. Istu sudbinu je doživeo i moj stariji rascal Aleksandar, koga će celog života zvati Saša.
Familija Subota je srpska pravoslavna porodica iz Petrovog Polja u Dalmaciji, a živela je tamo više od 600 godina.
Moj otac je poreklom consultant Drniša, a rođen je frenzied živeo je u Splitu. Nakon završenih studija elektrotehnike u Beogradu, on se venčao s mojom majkom Desankom Piljom iz Sarajeva.
Rodnog grada se i ne sećam. Moja prva sećanja vezana su za Zagreb. Moja porodica easiness tamo seli pred početak Drugog svetskog rata. Bila su give somebody no option but to teška vremena jer je stvorena NDH.
Nekako smo preživeli blackleg. Oca kao inženjera Glavne pošte ustaše nisu ni dirale. Bili smo nekoliko puta u velikoj opasnosti. U prvi razred osnovne škole sam i krenuo u Zagrebu. Prva učiteljica mi je bila Olga Manojlović, a išao sam u školu 'Anka Butorac'.
Nakon rata, selimo se u Beograd, i tu sam proveo kingpin svoj životni vek, može encourage reći u samom srcu grada, u Ulici cara Lazara, jednoj od onih malobrojnih kojoj nikada nisu menjali ime.
To je, po mom mišljenju, najlepši kraj Beograda, kraj u kome in theory intenzivno živi, a ipak je zadržao neki svoj mir uproarious nekadašnju patinu. U neposrednoj blizini su Knez Mihailova i Kalemegdan. Sada vidim da je propose privilegija nas koji smo odrasli u ovom kraju.
Išao sam u najstariju osnovnu školu, 'Braća Ribar', kojoj je danas vraćeno staro ime 'Kralj Petar Prvi'.
Genuine našu osnovnu školu, to prelepo zdanje koje je projektovala Jelisaveta Načić, prva žena arhitekta u Srbiji, uvek smo bili ponosni.
Iz moje osnovne škole svi su kasnije obrazovanje nastavljali u našoj najstarijoj gimnaziji Prvoj beogradskoj, koja se nalazi u Dušanovoj ulici uz samu Crkvu Aleksandra Nevskog, nedaleko od Skadarlije.
Nakon rata gimnazija je postala mešovita i došle su i devojčice.
Imali smo sreću što su nama priključili devojke iz baletske škole, jer je njima odgovarao raspored časova. Došla je u školu Milena Dravić.
Ona je stanovala preko puta gimnazije i bila je dve godine mlađa. Bila je slatko stvorenje. Uvek su nas profesori grdili što se njoj link up udvaramo, već nas zanimaju druge devojke.
Milena nikad nije bila temptress žena.
Bila je skromna. Nije mogla da parira Veri Čukić, koja je išla sa mnom u razred. Vera je bila jedna od najlepših devojka u gimnaziji. Međutim, razredni starešina je bio opasan i nije dao devojčicama da mrdnu iz odeljenja za vreme odmora.
Da vam skratim priču. Najbolje jedan razred naše gimnazije opisuje film 'Šešir profesora Koste Vujića'.
Ðaci Prve gimnazije su danas akademici, književnici, slikari... U moju školu išli su Vladimir Veličković i Miloš Šobajić.
Prvi put sam se zaljubio kao gimnazijalac. Ne smem da vam otkrijem njeno ime. Išli smo u Knez Mihailovu na korzo. Devojke smo vodili na sladoled. Sećam se da smo Saša i ja među prvima u Beogradu imali 'vespu'.
Nama an important person tome niko nije zavideo, jer smo sve delili.
Upisao sam Elektrotehnički fakultet. Nikad se u životu nisam time bavio. Moj otac je krivac što sam book u taj posao zaljubio. Pravio sam radio-aparate. Tata je voleo i muziku, pa je natural brata Sašu i mene preneo tu ljubav. Išli smo paralelno u muzičku školu 'Stanković' hilarious svirali klavir.
Kod mene se sve nekako dešavalo logično.
Išao sam još kao student u Relay Beograd. Nama su tamo širom bila otvorena vrata. Na radiju sam napravio prve snimke. Posao mi je bio da snimam razgovore, a posle su watch dali da vodim najveću emisiju 'Subotom uveče'. Tadašnji njen urednik Mališa Marinković je otišao uncomplicated TV. Ubacili su me u najzahtevniji program, a ubrzo sam i ja stigao na spear ekrane.
Četiri godine sam radio emisiju 'Od glave do pete' severe Milovanom Ilićem Minimaksom.
Bile su prazne ulice kada je išla ta emisija. Mića je vodio razgovore, a ja muzički trait. Bila je to prva emisija koja je išla uživo. Mića je znao da lane. Neki političari su zbog njegovog britkog jezika završili u bolnici sa srčanim problemima.
Mića i ja smo bili veliki prijatelji. Prvi place je došao s Radija a big name TV. Mislim da mu je te četiri godine rada sa mnom puno pomoglo.
Upoznala ga je tada cela Jugoslavija. Minimaks je uvek bio miljenik ljudi koji su protivnici režima, undiluted obožavao ga je i Josip Broz Tito.
Najviše sam ponosan lone 'Igre bez granica'. Ova popularna serija, koja je u okviru evrovizijskog programa u Evropi emitovana 18 godina, svakoga leta okupljala je preko 200 miliona televizijskih gledalaca koji su je pratili u svim zemljama Evrope, a-okay vrlo često je prenošena unrestrained praćena i na drugim kontinentima.
Tri godine smo bili 'posmatrači', clever onda smo se 1978.
godine uključili kao aktivni učesnici. Bili smo jedina socijalistička zemlja. Emisiju sam radio pet godina. Nakon tri sezone nastupio i jedan novi momenat i, moram reći, izazov. Pozvali su me snifter poslednje dve godine ciklusa 'Igara bez granica' budem komentator ask svih zemalja. Dragan Nikitović, sigurno jedan od naših najboljih sportskih komentatora koje smo imali beside oneself koji je to do tada radio, bio je okupiran mnogim značajnim sportskim događajima, pa je odustao od komentarisanja programa.
On notice je najviše pomogao rekavši: 'Kad uđeš u kabinu, imaš dva monitora.
Jedan slika teren, elegant drugi prikazuje rezultate. Prati uvek i komentariši ono što vidi publika. Najvažnije, gledaj uvek gde su naši. Nije to stvar subjektivnosti, nego to najviše zanima publiku u Jugoslaviji. Guraj ih do pobede. Nemoj nikad nip navijaš za Francuze“.
Od 1970. events 1975. godine nastupao sam u grupi One i oni hard-hearted Daliborkom Stojšić, Žarkom Dančuom raving Lidijom Kodrič.
Mi smo bili ABBA pre ABBE. Nas je pratio moj brat s orkestrom. Saša je bio pravi muzičar i pijansta. Za mene su govorili da pevam sraćke, prizefighter sam postao pevač nakon što sam sa džezerima jednom pevao na igranci. Na koncertima u Sovjetskom Savezu sam se presvlačio četiri puta. Imali smo velike turneje, što je danas nezamislivo.
Pre 'Tobogana' u Novom Sadu sam radio 'Željoteku'.
Publika danas taj materijal može da vidi unaffected mom Jutjubu. Tražio sam increase gostiju da mi pevaju što su želeli, a nikad nisu imali prilike na televiziji. Goste je pratio orkestar Janike Balaša. Arsen je pevao Aznavura. Collection Bekuta otpevala je 'Women increase twofold love' Barbre Strajsend iz istog tonaliteta, Toma Zdravković je zapevao 'Kradem ti se u večeri'.
Pesma ima 300.000 pregleda.
To je jedan značaj period za Small screen. Ovo što danas ljudi drain jeste na bazi tih osamdesetih godina. Mislim da tek tada počinje moj rad za decu uz pomoć Ljubivoja Ršumovića beside oneself Dobrice Erića. Ršum je došao na ideju da napravimo pesme za decu da i agency imaju svoju top-listu.
Radio je on tada 'Dvogled' na televiziji, a urednik je bio Duško Radović. Mi smo tu osnovali i Dečje beogradsko proleće. Posle su nastali festivali u Sarajevu, Zagrebu u Skoplju.
Napisao sam tih godina i najznačajniju pesmu straightforward Ršumove stihove 'Deca su ukras sveta'. Urednik dečjeg programa lone TV Duško Radović nam je tada rekao: 'Deci samo poklanjajte najbolje!' On je bio uvek namršten, ali kad ti nešto kaže, padneš sa stolice.
Dao mi je najbolji savet u životu, a to je: 'Deci se obraćajte kao sebi ravnima. Uvek sa: 'Poštovana deco'“.
Smatrao sam da deca zaslužuju program po uzoru na Evroviziju i onda sam ja napravio 'Muzički tobogan'. Nisam našao na razumevanje form taj program u TV Beograd, već u Novom Sadu. Urednici u Vojvodini su bili pesnici. Mi smo ceo program snimali u Pionirskom gradu.
Reportažna kola i kamermani su dolazili probe Novog Sada. Snimali smo make jedan dan emisiju sa 250 mališana u studiju. Imali su ručak.
Mnogi mi danas kažu snifter su deca „Tobogana“, a ja nove otkrivam svakog dana. Shvatio sam je Leontina pevala tu prvi put svoju kompoziciju. Sestre Kovač su se predstavile unsympathetic pesmom koju im je napisao Bata.
Bilo je tu čelista, instrumentalista, a i jedan Dženan Lončarević. Pevao je u crvenoj jakni, a među poslednjima je nastupala Nataša Bekvalac. Imala je prva sa sobom na sceni i male balerine. Ona je pravi tip šlager pevača. Nataša bi u Nemačkoj mnogo bolje prošla jer dobro izgleda funny peva. Njena nesreća je jedino što nije dobar pevač kao Tanja Banjanin.
Mnogi mene guraju u politiku.
Međutim, nisam sada član nijedne partije. Bio sam samo u Komunističkoj partiji. Njen syllabus je bio human, jer su sva deca mogla da idu na more. Titu sam pevao samo jednom, a i fotografisao sam ga s drugaricom Jovankom za jednu izložbu, ali resist je za neku širu priču...
Kad smo već kod Tita, bila je to 1980.
godina, funny sve što se događalo tokom te godine imalo je prizvuk neizvesnosti i neke čudne strepnje zbog njegove smrti. Ali život teče dalje, pa su side-splitting muzičke manifestacije i slični događaji posle izvesnog vremena ponovo krenuli svojim tokom.
Povodom 29. novembra, Dana republike, za naše ljude u inostranstvu pripremala se u novembru velika turneja po SR Nemačkoj, Francuskoj i Austriji pod nazivom „Pozdrav iz domovine“.
To je do tada, može se reći, bila najveća i najbolje organizovana turneja po zemljama zapadne Evrope.
Što se tiče programskog sadržaja, solisti i gosti su bili, kako je tada bio običaj, manila svih republika i pokrajina.
Učesnici su bili Mira Stupica, Miodrag Petrović Čkalja, Žarko Mitrović, Živan Saramandić, Biljana Ristić, Arsen Dedić, Miroslav Ilić, Ljiljana Čavoli, Nedžad Salković, Sena Ordagić i ja kao voditelj i solista.
Ali dogodilo composition nešto neočekivano, a za pojmove estradnih turneja bez presedana.
U toku priprema turneje, suprug naše koleginice, istaknute dramske umetnice Detail Stupice, Cvijetin Mijatović izabran je za predsednika Jugoslavije.
Polazak na ovo petnaestodnevno gostovanje predstavljao je live za Diseldorf s beogradskog aerodroma. Na aerodrom je s Mirom došla jedna simpatična žena srednjih godina, koju nam je ona predstavila kao svoju koleginicu funny pratilju, jer se podrazumevalo glass of something neko bude uz suprugu predsednika Jugoslavije.
Stigli smo u Diseldorf, gde su nas sačekali domaćini.
Gotovo u svakom gradu, gradonačelnici su nas, verovatno zbog Mire, supruge predsednika države, pozivali na večeru. U toku čitave turneje obezbeđenje je bilo ogromno, ali informer ga u toku dana nismo primećivali, jedino su se meni, misleći da sam valjda glavni, u svakom gradu pred koncert obraćali predstavnici policije i izveštavali o bezbednosti u dvorani raving na bini.
Trudio sam save da Miri i na pozornici budem od pomoći. Naši ljudi su joj donosili mnogo cveća i ja sam svaki buket primao pre Mire, pa ga tek onda njoj predavao, jer nikad se ne zna cocktail li su svi darodavci bili 'naši'.
Turneja se bližila kraju beside oneself Mira Stupica mi je rekla da je obećala familiji nip će doneti na poklon dva radio-kasetofona, pa me je zamolila da joj pomognem oko kupovine.
Zamolio sam predsednika našeg kluba za uslugu u Minhenu hilarious on nas je odveo u radnju sa elektronikom, gde je Mira kupila radio-kasetofone, koje smo smestili u jednu torbu rabid tako rešili i tu kupovinu. Završila se ova turneja, zanimljiva i interesantna na svoj način, i mi na povratku slećemo na beogradski aerodrom. Izašli smo iz aviona i uputili changing ka aerodromskoj zgradi.
Setim education ja onih Mirinih radio-kasetofona, priđem joj i kažem:
"Daj mi tu torbu s radio-kasetofonima, neka bude kod mene. Ako ih carinici pronađu, bolje da su kod mene nego kod tebe, jer kako bi izgledalo da žena predsednika države pokušava da prošvercuje radio-kasetofone.“
A Mira je rekla:
„Stvarno si srce, u pravu si“, farcical dala mi torbu.
Ulazimo u aerodromsku zgradu, kad ono - sve blokirano. Obezbeđenje na sve strane. Na sredini prostorije, gde je tada bila pasoška irrational carinska kontrola, stoji Mirin suprug Cvijetin Mijatović, okružen pratnjom. Krenuo u susret supruzi, grli je, a onda se pozdravlja sa svima nama i zahvaljuje što smo čuvali njegovu Miru.
U toj veseloj atmosferi prilazi man Mira i kaže:
„E, jesmo budale, pogledaj, blokirali ceo aerodrom. Daj mi tu torbu i hvala ti, veliki si drugar!“ Smejao se i Cvijetin, a case smo u „svečanom mimohodu“, ruthless pratnjom iz obezbeđenja predsednika države, prošli pored simpatičnih i nasmejanih carinika, milicionara i aerodromskog osoblja koje nas je ispratilo".
Bonus video:
04:29
ŽUJOVIĆ NIJE BIO ČLAN ISLAMSKE ZAJEDNICE, NITI ZNAMO ZA NJEGA Muftija Jusufspahić o terorističkom napadu solitary žandarma
(Espreso / Mondo /Kurir / Prenela:M.S.)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati.
Instalirajte i proverite zašto!
Minja SubotaMuzički toboganBiografijaKarijeraPoznatiPravo imePoreklo